Недеља, 6. новембар у 20:00 часова

Сала Београдске филхармоније

НОВОСАДСКИ КАМЕРНИ АНСАМБЛ

РИТА КИНКА, клавир

ЛАУРА ЛЕВАИ – АКСИН, флаута

САЊА РОМИЋ, обоа 

НИКОЛА ЋИРИЋ, хорна

НЕМАЊА МИХАИЛОВИЋ, фагот

АЛЕКСАНДАР ТАСИЋ, кларинет

Цена улазнице: 500 динара

Програм:

Рихард Штраус

Веселе лакрдије Тила Ојленшпигела, за дувачки квинтет и клавир, оп. 28

Андреј Рубцов

Матис, секстет

The Call

Rite of Passage Dance

Woman in Green

Scherzo-Finale

Франсис Пуланк

Секстет за клавир и дуваче, FP 100

Allegro vivace

Divertissement: Andantino

Finale: Prestissimo

РИТА КИНКА је до данас одржала преко 800 реситала, као и наступа с многобројним угледним оркестрима у готово свим европским земљама, као и у САД, на Тајвану, у Јапану, Израелу, Канади и Аустралији. Поред пијанистичке каријере, бави се и педагошким радом. Редовни је професор за главни предмет клавир на Академији уметности у Новом Саду.

Носилац је низа југословенских награда и признања, као и добитница награда на међународним такмичењима пијаниста у: Сенигалији, Верчелију (Виоти), Београду (Међународно такмичење Музичке омладине), Цвикауу (Шуман), Сиднеју, Минхену (АРД), Бордоу, Вашингтону, Бриселу (Краљица Елизабета), Орлеану (Клавирска музика 20. века).

Рита Кинка је прва добитница годишње награде Европског парламента Prix femmes d`Europe (за жену Европе), награде за најбољег европског извођача уметничке музике, која јој је уручена у Бриселу јуна 1991. године. Носилац је Фебруарске награде града Новог Сада за 2002. годину.

Снимала је за радио и ТВ центре у више земаља Европе, у Израелу, Канади, САД, Аустралији и Тајвану. Снимила је три компакт-диска у издању куће Digital Media Production (Брисел) и ПГП РТС, а пре тога и једно ел-пи издање.

Студирала је на Академији уметности у Новом Саду (професори Е. Тимакин и А. Валдма), а постдипломске студије завршила је на Факултету музичке уметности у Београду (Д. Трбојевић) и Академији уметности у Новом Саду (А. Валдма). Усавршавала се у Њујорку (Џулијард, класа Ђерђа Шандора), користећи стипендију Фондације Ђина Бахауер, која јој је додељена на Међународном такмичењу Краљица Елизабета у Бриселу 1987, као најперспективнијем младом уметнику.

За реситалски пројекат из децембра 2016. у циклусу Уредник/уметник у гостима Центра за музику Коларчеве задужбине у Београду, у којем је специфичним концептом програмског обликовања повезала композиције Баха, Брамса и Шопена, добила је и признање за извођача године часописа Музика класика. Била је и на функцији председнице Уметничког савета Нови Сад 2021 за Европску престоницу културе.

ЛАУРА ЛЕВАИ-АКСИН је соло флаутисткиња Војвођанског симфонијског оркестра. Дипломирала је и магистрирала на Академији уметности у Новом Саду, у класи Маријана Егића. Студије је наставила у Паризу, у класама Клода Лефевра и Патрика Галоаа и завршила са највишим признањима. Усавршавала се на бројним мајсторским курсевима код реномираних солиста и педагога, као што су Жак Кастање и Орел Николе.

Добитница је првих и специјалних награда на републичким и савезним такмичењима, а награђена је и на Такмичењу музичких уметника Југославије у Загребу. На шестој Међународној трибини композитора у Београду додељена јој је прва награда за интерпретацију савремених дела.

Као солиста је свирала с многим симфонијским и камерним оркестрима у земљи и иностранству. Одржала је велики број реситала и камерних концерата у земљама бивше Југославије, широм Европе и у Израелу.

Свирала је и у Оркестру Опере Српског народног позоришта, оркестру Камерата академика (Нови Сад) и ансамблу за нову музику Музика вива. За време боравка у Француској била је члан ансамбала Tickmayer Formatio и Theatre Jel и орлеанског Оркестра флаута. Члан је камерног трија с Ритом Кинком и Марком Јосифоским, трија флаута Density и дувачког квинтета Synergia 5, ансамбла NS Chamber, као и дуа с гитаристом Зораном Крајишником. Већ три деценије сарађује с пијанисткињом Ирис Кобал.

Наступала је на бројним угледним уметничким манифестацијама, између осталих, на Номусу, Музичком бијеналу у Загребу, Југословенској трибини композитора у Опатији, музичким свечаностима у Суботици и Сомбору, летњим фестивалима у Херцег Новом, Будви и Котору, затим у Загребу (Europhonija), Торину (Sabato Serra), Паризу и Авињону, Патрасу и Афитосу (Грчка), Фестивалу модерних уметности у Берлину, Фестивалу европске авангарде у Лајпцигу, фестивалима флауте у Бекешу (Мађарска) и Словенији, Данима нове глазбе у Сплиту.

Снимала је за многе радио и ТВ центре у региону, Мађарску ТВ, Чешку РТВ, РТВ Дортмунд и РАИ. Издала је компакт-дискове за Recommended Records и SLAM Production из Велике Британије, EOS из Аустрије, Visio Mundi, СКЦ из Новог Сада итд.

Бави се педагошким радом као редовни професор флауте на Академији уметности у Новом Саду, а годинама је предавала и на Академији умјетности Универзитета у Бањалуци. Одржала је велики број мајсторских курсева, а као члан жирија присутна је на међународним и домаћим такмичењима и фестивалима.

САЊА РОМИЋ је на позив Зубина Мехте, лета 2019. године, била соло обоисткиња с Израелском филхармонијом, на уметникове три опроштајне турнеје по Јужној Америци, Литванији и Европи. Рођена Новосађанка, соло је обоисткиња Београдске филхармоније и доцент за предмет оркестарске деонице – дрвени дувачки инструменти на Академији уметности у Новом Саду.

Њен први компакт диск Мелодије нација, с ирском пијанисткињом Финулом Мојнихан, објавила је 2017. године лондонска дискографска кућа Hedone Records, а касније и Metropolis Music из Србије, и на њему промовише нова дела за обоу и композиције српских аутора. Године 2021, у сарадњи с хрватском пијанисткињом Антонијом Пачек, снима два сингла за албум Сезоне живота, а компакт-диск је ове године објавила кућа Yellow Rose Records.

Сања наступа као солиста, али свира и у камерним ансамблима и оркестрима. Као солисткиња наступала је с Македонском филхармонијом, Камерним оркестром Erdődy у Мађарској, Салцбуршком камерном филхармонијом у Немачкој, Оркестром Војске Словеније, традиционалним тамбурашким оркестром Добреч из Словеније, Загребачким солистима, Београдском филхармонијом, Оркестром фестивала Ал Бустан у Бејруту, Aнсамблом Метаморфозис.

Студирала је на будимпештанској Академији Франц Лист код професора Петера Понграца и Габора Денеша, и на Академији Моцартеум у Салцбургу код професора Штефана Шилија. Дипломирала је с највишим оценама и добила стипендију Фондације Сорош.

Своје уметничко усавршавање наставила је као чланица бројних ансамбала, попут Камерног оркестра Ердеди, Салцбуршке камерне филхармоније, Салцбуршких камерних солиста, Холандског националног омладинског оркестра, Оркестра Опере и Балета у Љубљани, Словеначке филхармоније, Друштва словеначких композитора, Оркестра Словеначког радија, камерног оркестра Кремерата Балтика, и Прашког камерног оркестра, на турнејама у САД, Европи и Кини.

Чланица је дувачког квинтета Вентус из Салцбурга и ансамбла за савремену музику Градилиште из Србије. За Новосадске музичке свечаности 2018. иницирала је формирање Камерног ансамбла Номуса и креирала програм музике Бетовена и Дворжака.

Била је предавач у Словенији, као и на мајсторским курсевима обое у Ирској, Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Мађарској и Словенији. Посвећена је унапређивању лакоће свирања, промовисању обое на Балкану, с посебним акцентом на здрављe музичара. Управо с тим циљем основала је јединствени Камп музичког здравља (Свирати с лакоћом) у Србији. Неколико домаћих композитора посветило јој је своја остварења.

Године 2018. покренула је и Обоа фест у Београду, а ради и као ментор у Оркестарској академији Београдске филхармоније и Омладинском оркестру западног Балкана. Исти посао обављала је 2019. и у Омладинском оркестру Фестивала Ал Бустан у Бејруту, где је и сама наступила као солиста на концерту отварања манифестације.

АЛЕКСАНДАР ТАСИЋ дипломирао је и магистрирао на Академији уметности у Новом Саду, у класи Николе Срдића. Тренутно похађа докторске студије на Факултету музичке уметности у Београду, у класи Анте Гргина. Усавршавао се код Рикарда Моралеса (Џулијард у Њујорку), Мајкла Колинса (Краљевска академија у Лондону) и Мишела Арињона (Париски национални конзерваторијум).

Универзитет у Новом Саду му је доделио Изузетну награду за уметничку делатност, а 2002. добио је стипендију Владе Републике Аустрије. На такмичењима ученика и студената музике Југославије освајао је прве награде, а прву је освојио и на такмичењу Лауреати Орфеја 1998. године.

Као солиста је наступао с Фестивалским оркестром у Вербијеу у Швајцарској, Филхармонијом Новосибирска, Симфонијским оркестром Академије уметности у Новом Саду, Уметничким ансамблом Министарства одбране Станислав Бинички, с Београдским гудачким оркестром Душан Сковран, Новосадским камерним оркестром, Војвођанским симфонијским оркестром, Оркестром Жебељан, гудачким оркестром Камерата Паноника, на концертима у Швајцарској, Холандији, Русији и Србији.

Свирао је на значајним фестивалима у Србији и иностранству, као што су Номус, Бемус, Међународна трибина композитора, Les Classiques de Villars, Фестивал и академија у Вербијеу и Reveries Musicales de Villars (Швајцарска), Y4Y (Банкок, Тајланд), Музички фестивал у дворцу Елмау (Немачка), Котор арт и Фестивал у Брегенцу.

Од 2000. до 2006. Александар Тасић је био соло кларинетиста Фестивалског оркестра у Вербијеу (а од 2006. је стални члан на истој позицији). С овим ансамблом је наступао у свим значајним концертним салама света, под палицом славних диригената као што су Џејмс Левајн, Зубин Мехта, Кент Нагано, Волфганг Завалиш, Валериј Гергијев, Клаудио Вандели и други.

Снимао је за ТВ и радио-станице у земљи и иностранству (РТС, Би-Би-Си, АРТ ТВ, Холандски радио 4, ТВ Medici). На Академији уметности у Новом Саду редовни је професор камерне музике, а од 2016. и редовни професор кларинета на ФИЛУМ-у у Крагујевцу. Од 2007. свира у камерном дуу с гитаристом Зораном Крајишником, с којим је снимио компакт-диск Ben Ritmato e Deciso. Члан је и један од оснивача Новосадског камерног ансамбла, с којим у различитим формацијама с истакнутим новосадским уметницима наступа у земљи и иностранству.

Александар Тасић је представник чувеног произвођача опреме за дувачке инструменте Vandoren из Француске, као и аргентинске фирме за трске Gonzales и америчке компаније за израду кларинета Royal Global, а свира на инструментима модела Firebird.

НЕМАЊА МИХАИЛОВИЋ је дипломирао на Факултету музичке уметности у Београду, у класи Мирка Исаеског. Током школовања освојио је низ награда на републичким такмичењима и фестивалима.

Оснивач је камерног ансамбла DAMS+, Дувачког трија на Факултету музичке уметности и Дувачког квинтета Мајстори дувачи, а један је од иницијатора камерног ансамбла NS Chamber, који концертира у различитим инструменталним саставима и редовно наступа на Номусу.

Био је стални сарадник Уметничког ансамбла Министарства одбране Станислав Бинички (на месту соло фаготисте), с којим је наступао и као солиста. Као хонорарни члан свирао је у Симфонијском оркестру РТС, такође и у Војвођанском камерном оркестру, Београдској филхармонији и још неколико ансамбала из земље и окружења, с којима и данас сарађује.

Као члан фестивалских ансамбала учествовао је на Бемусу, Номусу, Котор арту, Мајским данима музике у Врању и Класик фесту у Панчеву. Одржао је неколико реситала у земљи, а наступао у свим земљама региона, затим у Аустрији, Немачкој, Шведској, Русији, Кини, Италији, Грузији.

Био је полазник мајсторских курсева за фагот код Мауриција Паеза, Кнута Санстеволда, Жилбера Одана, као и за камерну музику код Виоле Мокрош, Норберта Гирлингера, Боштјана Липовшека и француског дувачког квинтета Le Concert Impromptu, а то искуство је пренео и у музицирање Новосадског дувачког квинтета чији је члан био првих пет година од оснивања састава.

Од 2010. до 2013. учествовао је у пројектима Немачко-скандинавске омладинске филхармоније, на концертима у Великој сали Берлинске филхармоније и у Хамбургу. Октобра 2017. представио се на Међународном музичком фестивалу у грузијском граду Телавију, чији је покровитељ чувена пијанисткиња Елисо Вирсаладзе, а јула исте године и као солиста и диригент оркестра Камерата Академика. Године 2019. започиње сарадњу с Филхармонијом Салцбург под вођством Елизабет Фукс. Две године био је диригент Биг бенда Џез омладине Војводине, с којим наступа и као вокални солиста.

Године 2016. оснива секстет Чичини чворци, жанровски једини џез театар у Србији, који се већ наредне године представио и на Новосадском џез фестивалу. Поред ангажмана у Војвођанском симфонијском оркестру, део је оркестра Орфелин и Новог дувачког квинтета, а као оркестарски музичар наступао је и уз познате уметнике попут Најџела Кенедија, Елисо Вирсаладзе, Романа Симовића, Сретена Крстића, Ларса Фогта и многих других. Од 2008. је запослен као соло фаготиста Оркестра Опере Српског народног позоришта у Новом Саду, а од исте године је и члан Војвођанског симфонијског оркестра. Свира на инструменту градитеља Живана Шарчевића.

НИКОЛА ЋИРИЋ је један од водећих хорниста своје генерације, који је до сада наступао у преко 25 земаља Европе, Јужне Америке и Азије Рођен је 1992. у Нишу, где је похађао основну и средњу музичку школу. Инструмент је почео да учи на подстицај свог оца, такође хорнисте, а педагог му је био Лука Новаковић. Редовне и мастер студије наставио је на Академији уметности у Новом Саду, у класи Ненада Васића, а постдипломске студије завршио је на Универзитету Моцартеум (Салцбург) у класи Радована Влатковића. Tоком студија je похађао и летњу школу у Сантандеру, у организацији мадридске Музичке школе Краљица Софија, а за одлична достигнућа у уметности 2015. је добио награду Универзитета у Новом Саду.

Као солиста је свирао с Београдском филхармонијом, Нишким и Војвођанским симфонијским оркестром, а био је члан и Светског омладинског оркестра (Бајројт, Немачка), Универзитетског оркестра Моцартеум, Оркестра фестивала Encuentro у Шпанији, Националног симфонијског оркестра Парагваја, Симфонијског оркестра из Харбина (Кина), Оркестра Musica Sacra из Буенос Ајреса, Камерног оркестра фестивала Бунт у Београду и многих других симфонијских ансамбала у Србији и иностранству.

Као оркестарски музичар Никола Ћирић је наступао с еминентним диригентима и музичким уметницима, међу којима су Зубин Мехта, Кшиштоф Пендерецки, Михаил Јуровски, Емануел Паји, Ларс Фогт, Мартин Фрост, Хајнрих Шиф. У камерним саставима музицирао је с врсним интерпретаторима, као што су Радован Влатковић, Матијас Рац, Паскал Морагес, Хансјерг Шеленбергер. 

Усавршавао се код изузетних педагога попут Луке Бенучија, Андреа Казалеа, Боштјана Липовшека, Михаела Хелцела. Сам је учествовао као предавач на Фестивалу у Вербијеу у Швајцарској, као и на првој Оркестарској академији Београдске филхармоније. Водио је мајсторске курсеве у Енглеској, Парагвају, Бугарској, Србији, Хрватској, Румунији, Швајцарској, Кини, Русији, на којима је поред рада с младим хорнистима говорио и о свом систему менталне припреме Музичар без стреса.

Стални је хонорарни сарадник Оркестра Опере Српског народног позоришта и Војвођанског симфонијског оркестра. Од 2015. запослен је у Београдској филхармонији на позицији соло хорнисте, с којом је децембра 2017. наступио уз свог професора Радована Влатковића у Концерту за две хорне у Ес-дуру Антонија Росетија.