Среда, 16. октобар, Народно позориште у 19.30
Петар Коњовић: КОШТАНА, опера у два чина
Диригент Ана Зорана Брајовић
Редитељ Југ Радивојевић
У сарадњи са Народним позориштем поводом 150 година постојања
Цене улазница: 200, 400, 500, 700, 1000, 1200

Хаџи Тома - Драгољуб Бајић
Ката - Дубравка Филиповић
Стојан - Дејан Максимовић
Стана - Марија Јелић
Арса - Дарко Ђорђевић
Васка - Свјетлана Ђокић
Митке - Миодраг Д. Јовановић
Коштана - Евгенија Јеремић
Гркљан - Милан Обрадовић
Салче - Александра Ангелов
Марко - Вук Радоњић
Магда - Наташа Рашић
Софка - Катарина Радовановић
Коца - Исидора Стевановић
Први грађанин - Михаило Оташевић
Други грађанин - Филип Вучић
Трећи грађанин - Милош Милојевић
Полицајац - Никола Микић
Алил - Милан Панић
Асан - Димитрије Илић
Диригент: Ана Зорана Брајовић

Опера Петра Kоњовића „Kоштана“, према истоименој драмској причи Борисава Станковића, под диргентском управом Ане Зоране Брајовић, и у режији Југа Радивојевића, премијерно је изведена 14. јуна 2019. на Великој сцени.
На тај начин, после чак шест деценија од последње изведбе (19. октобар 1959. године), једна од најпопуларнијих домаћих опера, чија се прича дешава у епохи, поново је, али у новој модерној поставци, у коју су на суптилан начин укључени и брехтовски елементи, постала саставни део редовног репертора Народног позоришта.
Поред солиста, у представи су учествовали Оркестар, Хор, Балет и Оперски студио „Борислав Поповић“ Народног позоришта у Београду.
Ово је пета поставка те чувене српске опере у Народном позоришту која је, својевремено, извођена на свим сценама некадашње Југославије, али и на неким европским.
Kоњовићева опера „Kоштана“ - „лирски устрептала драмска поема неиживљене љубавне страсти“ у којој је „локални колорит врањског амбијента дат у јарким бојама стилизоване народне попевке и у широко развијеним живописним народним играма“, а „жеђ за животом и жаљење за младошћу, пропуштено кроз психу балканског човека и означено као „севдах“ и „жал за младост“ добило изванредно суптилан и психолошки нијансиран музички израз“, и данас се, после више од осам деценија после првог приказивања у Народном позоришту у Београду, када је оцењено да је то „датум у нашој културној историји“ – сматра врхунцем у развоју српске опере.