Убрзо после свог оснивања 1888, Краљевски Консертхебау оркестар из Амстердама (Royal Concertgebouw orchestra) се развио у један од најбољих оркестара Европе. “Стварно величанствено, пуно младалачке живости и ентузијазма”, описао га је Рихард Штраус 1897. Оркестар је добио краљевски статус 1988. Објавио је више од 1100 плоча, ЦД и ДВД издања и широм света се сматра једним од најпрестижнијих симфонијских оркестара. Чињеница да су га водили само шест шефова диригената одиграла је одлучујућу улогу у његовом развоју.
То је оркестар међународно признат, чији су карактер обликовали неколико генерација музичара, дугогодишња сарадња са сваким од шест шефова диригената и јединствене акустичке могућности њихове главне дворане.
Оркестар је задобио јединствену међународну позицију својим “баршунастим” гудачима, “златним” лименим корпусом и изузетним личним тембром дрвених дувача.
Током 50 година рада Виљема Мегелберга, композитори као што су Рихард Штраус, Густав Малер, Клод Дебиси и Игор Стравински дириговали су овим оркестром неколико пута. Личности као што су Бела Барток, Сергеј Рахмањинов и Сергеј Прокофјев изводили су своја дела као солисти. Ова веза са савременим композиторима настављена је са Бруном Мадерном, Петером Шатом, Лућаном Беријом, Хансом Вернером Хенцеом, Луиђијем Ноном и Џоном Адамсом, а наставља се и даље.

Рођен у Оксфорду, Данијел Хардинг је започео своју каријеру као асистент Сер Сајмона Ретла у Симфонијском оркестру Града Бирмингема, са којима је дебитовао 1994. Наставио је рад као асистент Клаудија Абада у Берлинској филхармонији са којом је дебитовао 1996. на Берлинском фестивалу.
Он је главни гост диригент Лондонског симфонијског оркестра, музички директор Симфонијског оркестра Шведског радија и шеф диригент Малеровог камерног оркестра.
Редовно наступа у Државној капели у Дрездену, са Бечком филхармонијом (са оба је наступао на Салцбуршком фестивалу), Берлинском филхармонијом, Краљевским Консертхебау оркестром, лајпцишким Гевандхаус оркестром и Филхармонијским оркестром Миланске скале.
Данијел Хардинг ексклузивно снима за кућу Deutsche Grammophon и његов први диск, снимак Малерове X Симфоније са Бечком филхармонијом, недавно је добио похвале критике.