фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|||| фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|||| ||||||||||||||||||||

 

СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ

Недеља, 8. Октобар 2023, Народно позориште у 20.00

 

CALLAS 100 – Гала концерт поводом 100. годишњице рођења Марије Калас

OРКЕСТАР И ХОР НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ
ВАСИЛИКИ КАРАЈАНИ, сопран
АНДРЕА КАРЕ, тенор

ДИЈАН ЧОБАНОВ, диригент

 

Винченцо Белини: Увертира за оперу Норма

Винченцо Белини: "Casta Diva", арија Норме из I чина опере Норма

Франческо Чилеа: “È la solita storia del pastore”, арија Федерика из II чина опере Арлезијанка

Амброаз Тома: Сцена Офелијиног лудила из IV чина опере Хамлет

Ђузепе Верди: “Quando le sere al placido”, арија Родолфа из II чина опере Лујза Милер

Ђакомо Пучини: Брујећи хор из опере Мадам Батерфлај

Винченцо Белини: "Ah non credea mirarti ..Ah non giunge", арија Амине из II чина опере Месечарка

Ђузепе Верди: “Oh figli…ah la paterna mano”, арија Мекдафа из IV чина опере Магбет

Ђузепе Верди: Хор Циганки и матадора из опере Травијата

Ђузепе Верди: “Parigi o cara“, дует Виолете и Aлфреда Жермона из III чина опере Травијата

Ђакомо Пучини: Интермецо из III чина опере Манон Леско

Умберто Ђордано: “Amor ti vieta“, арија Лориса Ипанова из II чина опере Федора

Винченцо Белини: "Son vergin vezosa", арија Елвире из I чина опере Пуританци

Ђакомо Пучини: “E lucevan le stelle”, арија Каварадосија из III чина опере Тоска

Ђузепе Верди: “Libiamo ne' lieti calici”, дует Виолете и Aлфреда Жермона из I опере Травијата

 

Цене улазница: 300, 1000, 1500, 2000, 2500, 3500 динара

Улазнице се могу обезбедити на благајни Народног позоришта и на сајту https://www.narodnopozoriste.rs/sr/ulaznice

 

 

Василики Карајани, колоратурни сопран, рођена је у Патри, где је и започела своје музичко школовање на Конзерваторијуму. Диплому оперског певача стекла је са највишим оценама и наградом Националног конзерваторијума у Атини. Усавршавала се такође у класи Јозефа Метерниха у Монаку.

Још од ране младости започиње сарадњу са Грчком народном опером, где и данас редовно наступа у водећим улогама колоратурног репертоара. Године 2012. дебитовала је у Миланској Скали, у улози Олимпије (Офенбах, Хофманове приче, режија Роберт Карсен).

Наступала је у водећим светским операма и концертним дворанама као што су Краљевска опера Ковент Гарден у Лондону, Карнеги хол, Миланска Скала, Дворана Краљице Елизабете и Кадоган хол у Лондону, Опера Токија, Опера у Копенхагену, Берлинска комична опера, Театар Сан Карло у Напуљу, Фирентинска државна опера, Театар Сан Карло у Лисабону, Опера Дизелдорфа, Концертна дворана Сони у Токију и друге.

Њен широки репертоар обухвата велики број најрепрезентативнијих улога у фаху колоратурног сопрана, као што су Краљица ноћи (Моцарт, Чаробна фрула), Олимпија, Антонија, Ђулијета и Стела (Офенбах, Хофманове приче), Амина (Белини, Месечарка), Маргарета (Гуно, Фауст), Ђилда (Верди, Риголето), Виолета (Верди, Травијата), Лучија (Доницети, Лучија од Ламермура), Констанца и Блонда (Моцарт, Отмица из сараја), Адина (Доницети, Љубавни напитак), Розина (Росини, Севиљски берберин) итд.

Добитница је специјалне награде за младог уметника коју додељује Удружење позоришних и музичких критичара Грчке, за улогу Цербинете у Аријадни на Наксосу у продукцији Грчке народне опере. Такође је добитница специјалне награде „Илва Лигабуе“ у Италији.  Октобра 2021. године певала је Химну Олимпијских игара на Стадиону у Олимпији на церемонији паљења Олимпијске ватре за Олимпијске игре у Пекингу, 2022. године.

Од предстојећих ангажмана издвајају се улоге Глаука у Медеји Луиђија Керубинија, у копродукцији Метрополитен опере, Грчке народне опере и Чикашке опере у Културном центру „Ставрос Нијархос“, као и оперско гала вече у Опери Монте Карла, посвећено стотој годишњици рођења Марије Калас.

 

Италијански тенор Андреа Каре рођен је у Торину, где је студирао на Конзерваторијуму „Ђузепе Верди”. По завршетку студија, имао је привилегију да усавршава своје вокално умеће са Лучаном Паваротијем и Рајном Кабајванском.        

Након победе на Међународном такмичењу у Сполету 2005. године, каријеру је започео наступајући у најпрестижнијим оперским позориштима света, као што су Миланска скала, Краљевска опера у Лондону, Метрополитен опера у Њујорку, Бечка државна опера, Театро Реал у Мадриду, Велики театар Лисеу у Барселони, Немачка опера у Берлину, Бољшој театар у Москви, Хамбуршка државна опера, Краљевска опера у Стокхолму, Ла Фениче у Венецији, Театро комунале у Болоњи, Театро Масимо у Палерму, Национални центар за сценске уметности у Пекингу, Театар Сан Карло у Напуљу, Канадска оперска компанија у Торонту и многи други. Сарађивао је са многим познатим диригентима, међу којима су Бруно Бартолети, Рикардо Шаји, Ђанандреа Нозеда, Паоло Аривабени, Туган Сохиев, Никола Луизоти, Јадер Бињамини, Пинкас Стајнберг, Патрик Фурније, Пјер Ђорђо Моранди, Роберто Абадо, Данијеле Калегари и други.                          

Критичари сматрају Кареа једним од најбољих тумача улоге Дон Хосеа у опери Кармен. Његов широк репертоар обухвата улоге Алфреда (Травијата), Дон Карла (Дон Карло), Густава (Бал под маскама), Пинкертона (Мадам Батерфлај), Каварадосија (Тоска), Родолфа (Боеми), Радамеса (Аида)...

 

Маестро Дијан Чобанов је генерални  музички директор Државне опере у Пловдиву од сезоне 2013/2014, и гостујући професор дириговања на Академији за музику, плес и ликовну уметност „Проф. Асен Дијамандијев“ у истом граду. Био је шеф-диригент Оркестра Софијске филхармоније (2004–2010), резидентни диригент Оркестра дворца Шенбрун у Бечу (2004–2012), шеф-диригент Државне опере у Старој Загори (2007–2012), резидентни диригент Хрватске националне опере (2009–2022), као и шеф-диригент Хрватског камерног оркестра (2012–2014).

Школовао се на Националној музичкој академији у Софији и на Универзитету за  музику и сценске уметности у Бечу у класи професора Уроша Лајовица. На Међународном такмичењу диригената 2003. године у Загребу освојио је другу награду и специјалну награду „Ловро фон Матачић“. На његов диригентски стил утицали су сер Колин Дејвис, Фабио Луизи и Иван Фишер. Звање доктора уметности стекао је 2021. године.

Дириговао је Новом хамбуршком филхармонијом, Симфонијским оркестром Бечког радија, оркестром „Арена ди Верона“, Симфонијским оркестром Прашког радија, Будимпештанским фестивалским оркестром, Филхармонијом Баден-Бадена, Симфонијским оркестром Бугарског националног радија у Софији, Ансамблом Kantus (Cantus) у Загребу.   Сарађивао је и са камерним оркестром Бах (B-A-C-H) из Јекатеринбурга, Брашовском филхармонијом, Оркестром Националне опере и балета у Скопљу, Македонском филхармонијом, Филхармонијским оркестром Калабрије, Симфонијским поркестром РТС, Симфонијским оркестром Сан Рема, Државним позориштем за оперу и балет „Астана опера”, Националном опером и балетом у Софији, Државним симфонијским оркестром у Солуну, Симфонијским оркестром из Куритибе (Бразил) и многим другим.    

Наступао је на многим музичким фестивалима: Клангбоген у Бечу, Музички бијенале у Загребу, Лето у Варни, Мартовски музички дани у Русеу, Међународном фестивалу Опералија у Астани, Вајнкланг у Бургенланду, Фестивал камерне музике у  Јекатеринбургу, Међународни музичи фестивал Палермо класика. Издвајају се још фестивали Опатија трибјун, Митос у Таормини, Загреб класик (Zagreb Classic), на коме је као солиста наступао Хосе Кура 2018. године, Мајске оперске вечери у Скопљу, и на београдском БЕЛЕФ-у, када је на Гала концерту Пласида Доминга на Ташмајдану затворио фестивал 2021. године.

Био је члан жирија на међународним такмичењима диригената „Ловро фон Матачић“ у Загребу 2015, „Антал Дорати“ у Будимпешти 2018, „Језеро Комо” у Белану 2021, „Нино Рота” у Матери 2022, као и на Међународном такмичењу у Алматију 2019. и Међународном такмичењу Опере у Пловдиву 2023. године.  

 

Партнер на реализацији програма mediteraneo logo 2023

plakat 54. BEMUS

55 Бемус - ко је ко

 55. БЕМУС 2023.
Оснивач Град Београд
Секретаријат за културу

 

Одбор фестивала
Милан Лазовић, председник
Јелена Михаиловић, члан
Оља Џејкобс, члан
Јован Колунџија, члан
Милена Николић, члан

 

Уметнички директор
Бојан Суђић

 

Извршна продукција
ЦЕБЕФ
Центар београдских фестивала

 

В.д. директора
Дамир Хандановић

 

Секретар установе
Ана Маринковић

 

Продуцент
Јелена Јанковић-Бегуш

 

Уреднице програма
Јелена Јанковић-Бегуш, Милица Кадић

 

Организатори
Војислав Милин, Саша Ненадовић, Петар Алемпијевић, Ненад Адамовић

 

Комуникација са медијима
Јелена Васић

 

Маркетинг
Вања Вуксановић

 

Протокол

Јелена Лунић

 

Рачуноводство
Марина Василић, Катарина Радовановић, Данијела Ранђеловић, Александра Радоњић Лукић

 

Секретар
Маријана Станковић

 

Преводи
Ивана Шоботовић

 

Визуелно решење и дизајн
Симона Дашић Раца

 

Веб дизајн
Дејан Бојовић

 

Продукција штампе

Дарија Андрић

logo cir siv

ЦЕБЕФ припрема и реализује филмске, музичке и мултимедијалне амбијенталне фестивале са вишедеценијском традицијом

Оснивач

grad osnivac dole

Контакт

Светогорска бб
11000 Београд
Србија
Телефон: +381 11 4039182
Email : info@cebef.rs

Линкови

facebook siv  youtube siv  instagram siv

Copyright © 2025 All Rights Reserved. Designed By bojovicdejan