Субота, 12. новембар у 20:00 часова

Коларчева задужбина

ВОЈВОЂАНСКИ СИМФОНИЈСКИ ОРКЕСТАР

АЛЕКСАНДАР МАРКОВИЋ, диригент

МАЈДА ХУНДЕЛИНГ, сопран

СОФИЈА ЦИНГУЛА, мецосопран

ЈАН ВАЦИК, тенор

Цене улазница: 2.500, 1.600, 1.000 динара

Програм:

Рихард Штраус

"Плес седам велова" из опере „Салома“, завршна сцена

Александар Скрјабин

Симфонија бр. 3 у це-молу, оп. 43 „Божанска поема"

Увод – Борбе – Задовољства – Божанска игра

Александар Марковић је главни гост-диригент оркестра „Sinfonia Varsovia“ од 1. септембра ове године и шеф-диригент Војвођанског симфонијског оркестра од септембра 2021. У протеклој сезони је учествовао на 19. фестивалу Лутославски „Chain“ у Варшави с импресивним програмом пољске „модерне класике“. С исте позиције водио је овај ансамбл и на престижном годишњем концерту у Варшавској опери, као и на отварању и затварању Летњег фестивала. Текућу сезону 2022/23, Марковић је као шеф-диригент Војвођанског симфонијског оркестра отворио концертом на отвореном („Корзо“) с виолинистом Јулијаном Рахлином, а децембра месеца ће сарађивати и са славним виолончелистом Мишом Мајским на вечери музике Петра Чајковског „Зимски снови“ у новосадској Синагоги. Ове јесени припремио је и нову продукцију Штраусове опере Аријадна на Наксосу у Словенском народном гледалишчу, а наставља и сарадњу са Симфонијским оркестром ХРТ. Амерички деби имао је с ансмаблом Опере у Сијетлу јануара 2020, изводећи Евгенија Оњегина Чајковског. И у току пандемије није прекидао интернационалну активност, радећи с оркестром „Sinfonia Varsovia“, Шлеском филхармонијом из Катовица и Војвођанским симфонијским оркестром за НОМУС. Такође је снимао и водио концерте и турнеје са Симфонијским оркестром ХРТ, а у поновљеној сарадњи са Словенским народним гледалишчем у Љубљани дириговао и новом продукцијом Краља Едипа и Аполона вође муза Игора Стравинског.

Као музички директор Опере „North” у Лидсу дириговао је Јаначековом Јенуфом, као и Штраусовим Каваљером с ружом, а водио је и неколико оркестарских концерата ове куће. Још разноврснији репертоар имао је као шеф-диригент оперског ансамбла Тиролског државног театра у Инбзруку, с којим је припремио изузетно успешне и критички позитивно оцењене представе Саломе, Уклетог Холанђанина, Мадам Батерфлај, Тоске, Кавалерије рустикане и Пајаца, Фигарове женидбе, Ромеа и Јулије, Травијате, Набука, Норме и Лабудовог језера.

У оперском домену значајан је и његов ангажман у Народном позоришту у Београду, где је радио на новој продукцији Вердијеве Моћи судбине, а гостовао је и у Народном позоришту у Прагу и Државном театру у Салцбургу. „Вагнерову годину” 2013 (два века од композиторовог рођења) прославио је новом поставком Уклетог Холанђанина у Словенском народном гледалишчу у Љубљани и концертним извођењем Ријенција с Минхенском филхармонијом Гаштајг.

У току времена проведеног с Филхармонијом из Брна, поред концерата у оквиру редовне сезоне, наступао је с оркестром у бечком Концертхаусу, у Великој дворани салцбуршког Фестшпилхауса, Палати уметности у Будимпешти, Брукнерхаусу у Линцу, Холу Краљице Елизабете у Антверпену, Дворани „Редута” у Братислави, као и на великој турнеји у Јапану. У јесен 2014. извели су програм музике Рихарда Вагнера у Грацу, у чувеној Сали „Stefanie” поводом отварања Музикферајна у том граду, у склопу прославе 200-годишњице Штајерске.

Марковићева сарадња с познатим светским симфонијским ансамблима протеже се, између осталог, на Краљевску филхармонију из Ливерпула, симфонијске оркестре Бирмингема, Ирске, Одензеа, Ставангера, Борнмута, Малмеа, Шкотског Би-Би-Сија, Хрватске радиотелевизије и Радио Прага, Катарску, Словеначку и Словачку филхармонију, Белгијски национални оркестар, Оркестар Минхенског радија, Оркестар „Бетовен” из Бона, Оркестар Концертхауса из Берлина и друге. Такође је остварио успешне дебије с Опером и Симфонијским оркестром из Вупертала, Симфонијским оркестром Театра „Верди“ из Трста, камерним оркестрима из Лозане, Манхајма, Беча, Шкотске, 

Међу осталим ангажманима издвајају се и наступи са Симфонијским оркестром Шпанског радија и телевизије, Дрезденском, Штутгартском, Београдском и Загребачком филхармонијом, Државном капелом из Халеа, Бечким и Прашким симфонијским оркестром, Оркестром „Моцартеум” из Салцбурга, Бечким камерним оркестром, Државним оркестром Брауншвајга, Филхармонијом „Јаначек” из Остраве, Литванским националним симфонијским оркестром, „Кремератом Балтиком” и још низом светски угледних европских ансамбала.

Уметник је дипломирао је у класи Леополда Хагера на Универзитету за музику и извођачке уметности у Бечу, а на Музичкој академији „Киђана” у Сијени, где је похађао мајсторске курсеве, награђен је почасном дипломом. Био је добитник стипендије из Фондације „Херберт фон Карајан” и победник 7. Међународног такмичења „Гжегож Фителберг” у Катовицама. Александар Марковић пасионирано подржава млађе музичаре, ангажујући их и радећи с њима у различитим пројектима и ансамблима, попут Симфонијског оркестра Универзитета за музику у Грацу. Такође је и предавач и члан жирија Омладинског музичког фестивала „Summa cum laude“ у Бечу.

Маjда Хунделинг рођена је у Бизерти, у Тунису. Прве часове певања узимала је код баритона В. Ширмана. Захваљујући стипендији коју је добила од Удружења Рихард Вагнер у Бајројту 1997, учествовала је у мајсторским курсевима које је држао В. Бери. Године 1999. завршила je вокалне студије и интерпретацију код Оливере Миљаковић у Бечу. Од 2001. до 2003. била је солиста у Државном позоришту у Ајзенаху, где је изводила улоге Агате (Чаробни стрелац), Марте (Низина) и Елизабете (Танхојзер).

У периоду од  2003. до 2008. играла је Елизабету (Танхојзер) на годишњем фестивалу у Ајзенаху као гостујући уметник, као и на позорници Вартбуршког замка у том граду. Често је наступала у прашкој Државној опери у неколико улога, као што су Марта (Низина), Амелија (Бал под маскама), а тумачила је и насловне улоге у операма Тоска, Аида и Турандот. Године 2008. њено тумачење Сенте (Холанђанин луталица) у прашкој Државној опери добило је међународно признање и велике похвале. Ту улогу је поново успешно играла у Државном театру Брауншвајг.

У Народном позоришту у Прагу добила је одличне критике за тумачење улоге Адријане Лекуврер у истоименој опери, као и за тумачење улоге Катерине (Грчка страст), Дона Ане (Дон Ђовани) и Ђулијете (Хофманове приче). У јесен 2005. гостовала је у Јапану у насловној улози Аиде. Та улога ју је довела и у Сарбрикен, а 2008. и 2010. у Оперску кућу у Лајпцигу.

Мајда Хунделинг дебитовала је у Словачком народном позоришту у Братислави априла 2007. као Аријадна у Аријадни на Наксосу. У позоришту у Вуперталу тумачила је Лизу у Пиковој дами, а 2008. године Елен Орфорд (Питер Грајмс). Децембра 2008. дебитовала је као Марија (Воцек) у Позоришту у Регенсбургу, а маја 2009. играла је улогу Кризотемис (Електра) у Оперској кући у Десауу.  Маја 2009. такође је извела улогу Елизабете (Танхојзер) у Олденбуршком државном позоришту.

У гостујућем извођењу опере Аида у Великој фестивалској дворани у Салцбургу октобра 2009. добила је бројне похвале за тумачење насловне улоге. Са успехом је играла и Елен Орфорд (Питер Грајмс) у Државном позоришту у Хановеру. Јануара 2010. дебитовала је у Италији као Кризотемис (Електра) у копродукцији оперских кућа Болцана, Модене, Пјаћенце и Фераре. Исте године тумачила је Елизабету (Танхојзер) у миланској Скали, уз дириговање Зубина Мехте, Аријадну (Аријадна на Наксосу) у Државном позоришту у Нирнбергу и Ђулијету (Хофманове приче) у Националном позоришту у Манхајму. Уследио је деби у Бечкој народној опери (Тоска) и улога Ђорђете (Плашт) у новој продукцији у пролеће 2011. Остварила је улоге Турандот у Бечкој народној опери и у Словачком народном позоришту у Братислави, Реjзе (Оберон) у Театру у Минстеру, као и Сенте (Холанђанин луталица)  у Опери у Монтреалу.

Софија Цингула, мецоспоран, музичко школовање започела је у Музичкој школи у Вараждину. У академској години 1995/96 уписала је студије соло певања на Универзитету за музику и извођачке уметности у Бечу. По завршетку студија, магистрирaла је у класи професора Себастијана Витучија. Магистарске студије на смеру Лид и ораторијум уписала је најпре у класи примадоне Марјане Липовшек, а затим у класи познатог оперског првака, концертног уметника и композитора Роберта Хола, код кога је успешно завршила  и тај део студија.  

Концертни и оперски наступи ове мецосопранисткиње обухватају широк и разнолик репертоар – од ране музике до модерних праизведби дела савремених аутора, који јој неретко и посвећују своје композиције. Сарађује са многим хрватским и страним диригентима, ансамблима и познатим уметницима. Промотерка је рада хрватских композиторки и композитора у иностранству. Посебно се бави ауторима вараждинског и истарског композиторског круга и композиторкама са наших простора.

Вокалном педагогијом се активно бави већ више од десет година. Учествује у раду многих хрватских и међународних уметничких и педагошких радионица, семинара и симпозијума. Ауторка је неколико радова, предавања и презентација у којима се вокалној техници и педагогији приступа с аспекта науке и најновијих научних истраживања. Чланица је стручних комисија међународних такмичења из соло певања и камерне музике.

Свечаним концертом у Хрватском народном казалишту у Вараждину 2016. године обележила је, уз Хрватски барокни ансамбл под уметничким вођством виолинисткиње Лауре Вађон, 20 година уметничког рада. Од те године учествује и у креирању посебног концепта музицирања – Концерт у мраку. Реализацију тих концерата већ шест година узастопно подржава Министарство културе Републике Хрватске. У Хрватском народном казалишту у Вараждину конципирала је и две сезоне модерирала циклус матине концерата - Концерт уз кафу.

Певајући улогу Абуеле (Бабе) у опери Мануела де Фаље Кратак живот, дебитовала је и на позорници Хрватског народног казалишта Ивана пл. Зајца у Ријеци, у коме је од тада активна као асистенткиња оперским редитељима Кристијану Романовском, Фабрицију Мелану, Ренати  Кароли Гатика и Марину Блажевићу и као солисткиња. Наступила је на познатом оперском фестивалу у Савонлини, у Финској, 2022. године, и као асистенткиња редитељима у три оперске продукције и као певачица, у улози Зите из Пучинијеве опере Ђани Скики.

Јан Вацик (тенор), рођен у Прагу, студирао је обоу, виолину и композицију на Академији музичких уметности у истом граду. По завршетку студија ради као професионални музичар. Године 1985. почео је да узима часове певања код Елзе Домбергер-Видмајер у Минхену. Добио је стипендију Карло Бергонци на Academia Verdiana у Бусету. Још једна стипендија на Corale Verdi у Парми дала му је прилику да настави студије.

На завршном концерту Минхенске певачке школе 1988. Баварска државна опера у Минхену ангажовала је Јана Вацика као соло тенора. Од 1993. наступа као самостални уметник. Његов деби септембра 1988. у миланској Скали са улогом Полукса у опери Данајина љубав (Штраус), коју је дириговао Волфганг Завалиш, означио је почетак његове међународне каријере.

У миланској Скали Вацик је певао и улогу Флорестана (Фиделио) 1999, 2000. и 2002, под управом Рикарда Мутија. На поновном отварању Народног позоришта у Прагу на 200. годишњицу Моцартове смрти певао је улогу Дон Отавија (Дон Ђовани), коју је дириговао сер Чарлс Макерас.

Био је ангажован у међународним оперским кућама у Нагоји, Токију, Хонгконгу, Бечу, Грацу, Риму, Парми, Модени, Торину, Верони, Удинама, Болцану, Лисабону, Копенхагену, Ослу, Лиону, Лилу, Амстердаму, Ајндховену, Ротердаму, Берлину, Дрездену, Штутгарту, Прагу, Загребу, Букурешту, Сан Себастијану, Билбаоу, Тел Авиву и другим градовима.

Имао је прилику да ради са славним диригентима као што су Волфганг Савалиш, сер Чарлс Макерас, Рикардо  Мути, Ђузепе Синополи, Леонард Слаткин, Фабио Луизи, Георг Албрехт, Јиржи Белохлавек, Марчело Виоти, А. Ломбард, Дејвид Робертсон…

Наступао је у Немачкој опери на Рајни у Јаначековом Циклусу где се појавио као А. Грегор (Случај Макропулос), Скуратов (Записи из мртвог дома) и Лака Клемен (Јенуфа). Појављује се као: Лака Клемен (Јенуфа) у Лајпцишкој опери, Херод (Салома) у Народном позоришту у Прагу, Егисто (Електра) у Оперској кући у Женеви, у Театру Масимо у улози Јанакоса (Грчка страст), и у улози В. И. Шујског (Борис Годунов).

Под управом Зубина Мехте играо је улогу Витека (Случај Макропулос) у Театро дел мађо у Фиренци. Та улога га је довела 2013. у Велико позориште у Варшави.

У октобру 2013. имао је канадски деби играјући Херода (Саломa) у Опери Едмонтона. Недавно је наступао и у улогама Михалека (Ђавољи зид), Ректора/Комара (Лукава мала лисица), Херода (Салома), Лаке  (Јенуфа), Егиста (Електра), цара Едипа, Флорестана (Фиделио) и Јира (Бранденбуржани у Чешкој).

У сезони 2016/2017 наступао је у улози Витека (Случај Макропулос) у серији концерата Промс под диригентском палицом Јиржија Белохлавека у Ројал Алберт холу у Лондону. У истој сезони је у концертном извођењу Електре у Словачкој филхармонији тумачио улогу Егиста, као и улогу Тихона (Каћа Кабанова) на концертном ивођењу Радија Франс у режији Мике Франка.

Јан Вацик је отворио сезону 2017/2018 извођењем Тристана и Изолде (Мелот) у Театру Ређо у Торину, којим је дириговао Ђанандреа Носеда. Поред свог великог оперског репертоара, Јан Вацик изводи лид, ораторијуме и мисе. Учествовао је и у бројним радио и ТВ извођењима, као и у аудио записима.

Војвођански симфонијски оркестар је респектабилан ансамбл високог интерпретативног нивоа на домаћој уметничкој сцени. Формиран је од фебруара 2011. године као Војвођански симфонијски оркестар, настављајући рад Војвођанских симфоничара. Оркестар је организован по принципу ансамбла „стађоне“. У протеклој сезони 2021/2022. ансамбл је прославио десетогодишњицу од успешно изведене институционализације и до сада остварио близу 160 концерата, достигавши значајан ниво музицирања и добре интерпретативне стандарде. Инсистирањем на разноликости класичног, понекад и жанровски ширег репертоара (посебно када су били у питању популарнији „гала новогодишњи концерти”), оркестар се до сада најбоље представљао у позноромантичарским делима симфонијске и концертантне литературе, пленећи раскошним звуком, широком динамичком скалом и распеваним кантиленама, али се одлично исказивао и у интерпретацијама композиција 20. века, као и савременог домаћег стваралаштва.

У протеклом периоду успешно је извео преко седамдесет премијерних програма, с учешћем светски признатих домаћих и страних диригената. Од реномираних гостујућих уметника међународне музичке сцене с којима је сарађивао, важно је споменути диригенте као што су Саулијус Сондецкис, Марко Паризото, Матс Лиљефорс, Маркус Пошнер, Лижија Амадио, Филип Пикет, Бундит Унгрангсе, Младен Тарбук, Илмар Лапинш, Емил Табаков, Едуард Топчјан, Тигран Хакназаријан, Лиор Шамбадал, Клаудио Вандели, Филип Гринберг, Берислав Скендеровић, те атрактивне солисте међу којима су били Валериј Ојстрах, Мартин Кефлер, Сретен Крстић, Сипријен Кацарис, Нарек Хакназаријан, Александар Бузлов, Хачатур Алмазијан, Лоренцо Гато, Бетина Ранх, Ивона Соботка, Татјана Самуил, Итамар Зорман, Александар Маџар, Рита Кинка, Јасминка Станчул, Кристоф Бернер, Немања Радуловић, Катарина Јовановић, Небојша Јован Живковић, Лаура Леваи Аксин, Гзавије Филипс, Жан-Марк Филипс Варжабедијан, Николас Алтштет, Маја Богдановић, Милијана Николић, Дејан Богдановић, Ањело Дезидерио, Младен Чолић, Ратимир Мартиновић, Александар Тасић, Ксенија Јанковић, квартет „Терем“, ансамбл „Јаношка“ као и низ такође изванредних интерпретатора. Према оцени стручних критичара, као и ангажованих гостујућих диригената и солиста, Војвођански симфонијски оркестар достигао је висок интерпретативни ниво професионалног ансамбла, а по својој позицији у матичној средини редовно учествује и на Новосадским музичким свечаностима.

Јула 2014. Војвођански симфоничари су први пут закорачили у међународне воде и представили се на 60. Сплитском љету и 65. Дубровачким љетним играма. Признање нашем ансамблу стигло је и од часописа Музика класика, чији жири му је за успешност деловања у 2014. доделио награду за оркестар године. У новембру 2015. оркестар је први пут запажено музицирао у Великој дворани Коларчеве задужбине у Београду, а октобра 2016. године на Београдским музичким свечаностима у истој сали.

Од септембра јубиларне 2021/2022. сезоне, Војвођански симфонијски оркестар има ангажованог шефа диригента, Александра Марковића  (на овој функцији и у другом, текућем мандату) угледног уметника међународне каријере с којим је до сада остварио неколико изванредних концерата. У овој богатијој но иначе сезони, ансамбл је забележио концерте с гостујућим диригентом Бојаном Суђићем, новосадским уметницима Александром Којићем и Микицом Јевтићем, као и сјајне наступе с нашим и иностраним солистима, попут оних из млађе генерације као што су Ирена Јосифоска, Александра Шуклар и Роберт Лакатош, али и већ одавно широм света етаблираних уметника Радована Влатковића, Кемала Гекића, Иве Погорелића, Стефана Миленковића и Романа Симовића. Они су музицирали под диригентским вођством Ејуба Гулијева, Србољуба Динића и Александра Марковића, који је новембра 2021. водио и величанствено извођење Вердијевог Реквијема остварено у сарадњи с Хором Опере СНП-а и међународним квартетом солиста. Велики успех био је и Марковићево тумачење Друге симфоније Густава Малера, јуна месеца ове године, да би почетак текуће сезоне 2022/23. обележио концерт на отвореном (Корзо) на ком је оркестар под вођством свог шефа-диригента свирао с Јулијаном Рахлином.