Четвртак, 3. новембар у 20:00 часова
Сала Београдске филхармоније
НЕМАЊА СТАНКОВИЋ, виолончело
МАРИНО ФОРМЕНТИ, клавир
Цена улазнице: 500 динара
Програм:
Арво Перт
Fratres
Бела Барток
Рапсодија за виолончело и клавир бр. 1, Sz. 88
Родион Шчедрин
У стилу Албениза
Антон Веберн
Три мала комада оп. 11
Роберт Шуман
Фантастични комад оп. 73
Јоханес Брамс
Соната за клавир и виолончело бр. 1, оп. 38
Allegro non troppo
Allegretto quasi Menuetto
Allegro
Немања Станковић српски је виолончелиста који важи за једну од водећих младих звезда на нашој сцени.
Имао је солистичке наступе са Београдском филхармонијом, Симфонијским оркестром РТС, оркестром Камерата Сербика, Италијанским омладинским оркестром, Чешким виртуозима, Гудачима св. Ђорђа, Нишким симфонијским оркестром, БГО Душан Сковран, Битољским камерним оркестром, Зрењанинским камерним оркестром, Симфонијским оркестром ФМУ у Београду, Симфонијским оркестром Кристијансанд… Сарађивао је са диригентима: Рафаелом Пајареом, Фабрисом Болоном, Бојаном Суђићем, Ноамом Зуром, Денисом Шаповаловим, Биљаном Радовановић, Ле Фи Фијем. Наступао је широм Европе, али и у Северној Америци, као и у Јапану, Сенегалу и Тунису. Немања Станковић награђиван је као финалиста бројних такмичења и конкурса, попут Интернационалног такмичења виолончелиста у Лицену, Међународног такмичења Музичке омладине у Београду, такмичења Јоханес Брамс, Фиделио специјал, као и Антонио Јанигро и Петар Коњовић. Године 2007. од стране уметничке асоцијације АртЛинк проглашен је за најперспективнијег младог уметника Србије. Године 2018. године проглашен је за Младог уметника године од стране ревије Музика класика, а 2019. године Уметничка асоцијација Le Dimore del Quartetto прогласила је Trio Imersio, чији је Станковић члан, за ансамбл године, што им је донело награду фондације Brivio Sforza. Имао је запажене наступе на међународним фестивалима: БЕМУС, НИМУС, ОКТОХ, Alpen Classica, Котор Арт, Мокрањчеви дани, Чело фест, BUNT, STRINGS, LilaLo итд.
Марино Форменти, кога је Лос Анђелес Тајмс назвао Гленом Гулдом 21. века, један је од најзанимљивијих музичара своје генерације. Његова склоност ка експериментисању са новим и неочекиваним комбинацијама довела је до нових концертних искустава и јединствених пројеката. Форментијеви наступи обухватају интерпретације најновијих дела, импровизације, као и индивидуална размишљања на тему класичних ремек-дела, а најновији пројекти често садрже форме музике које не потичу са Запада и популарне форме музике.
У његовим иновативним клавирским реситалима (Kurtag’s Ghosts, Liszt Inspections, Torso) постоји континуиран ток дијалога између композиција. Овај радикално нов приступ представљен је у Линколн центру у Њујорку, на Фестивалу у Луцерну, у Вигмор холу у Лондону, Њујоршкој филхармонији, у бечком Концертхаусу. Њујорк тајмс је Liszt Inspections оценио као једно од најбољих извођења 2015, а Њујоркер као најбоље снимке 2014. године.
Његово истраживање музичког искуства помогло му је да развије радикалније начине извођења који превазилазе традиционални реситал. У том смислу су значајни његови пројекти: Нигде, где уметник живи, једе, спава и наступа неколико недеља у једном истом јавном простору, што је све време преношено преко Интернета; пројект Један на један нуди двосатни музички сусрет са једним посетиоцем где пијаниста и гледалац постепено постају партнери у наступу; Време за окупљање је реситал посебне врсте, без невидљивог зида између пијанисте и публике, без одређеног програма, без предвидљивог краја. Људи могу да комуницирају и бирају са пијанистом шта ће да слушају, или да свирају с њим или уместо њега. У музичком филму Шуберт и ја, Форменти бира сирове гласове људи који се не баве музиком, различитих година и порекла, за рад на песмама Франца Шуберта, далеко од префињеног, углађеног извођења класичног концерта.
Форменти је био резиденцијални уметник у Линколн центру у Њујорку, Вигмор холу у Лондону и на фестивалу Нике Вагнер Пелеринаж у Вајмару. Године 2020. био је резиденцијални уметник на Бетовеновом фестивалу у Бону у оквиру прославе 250 година од Бетовеновог рођења. Наступао је на међународним фестивалима у Салцбургу, Луцерну, Единбургу, Шлезвиг-Холштајну, Равинији и Аспену, као и у главним дворанама Њујорка, Берлина, Беча, Лос Анђелеса, Париза, Лондона или Токија.
Као солиста, наступао је са Њујоршком филхармонијом, Филхармонијом из Лос Анђелеса, Минхенском филхармонијом, Кливлендским оркестром, Камерним оркестром Густав Малер, оркестром Радио Франса, бечким Радио-симфонијским оркестром. Сарађивао је са диригентима Францом Велсер-Местом, Густавом Дудамелом, Кентом Наганом, Данијелом Хардингом, Еса-Пеком Салоненом и другима.
У камерној музици наступао је са Гидоном Кремером, Ларсом Фогтом, Николасом Алштедом, Јергом Видманом, Емануелом Пахудом, Табеом Цимерманом, Каролине Видман, Барбаром Ханиган и глумцем Улрихом Матесом. Блиско је сарађивао са неким од највећих композитора нашег времена, као што су Ђерђ Куртаг, Хелмут Лахенман, Салваторе Шјарино, Олга Нојвирт, Бернхарт Ланг, Георг Фридрих Хас и Беат Фурер.
Форменти ради као наставник-диригент ЕНМ ансамбла Универзитета Моцартеум у Салцбургу. За достигнућа у музици додељена му је награда Белмонт 2009. задужбине Форберг-Шнајдер у Минхену.
