СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ

Уторак, 1. новембар у 20:00 часова

Коларчева задужбина

ФЕСТИВАЛСКИ ОРКЕСТАР „ВИРТУОЗИ“

БРИН ТЕРФЕЛ, бас-баритон

СОФИЈА ПЕТРОВИЋ, сопран

БОЈАН СУЂИЋ, диригент

Цене улазница: 2.500, 1.600, 1.000 динара

Програм:

Рихард Вагнер

Увертира за оперу „Мајстори певачи“

Was duftet doch der Flieder, арија Ханса Сакса из II чина опере „Мајстори певачи“

Mild und leise wie er lächelt, Изолдина смрт из III чина опере „Тристан и Изолда“

Кас Валкира из III чина опере „Валкирa“

Nicht streh, o Maid, Вотанов опроштај из опере „Валкира“

Лудвиг ван Бетовен

Ha! Welch ein Augenblick!, арија Дон Пизара из I чина опере „Фиделио“

Ариго Боито

Son lo spirito che negа, арија Мефостофела из I чина опере „Мефистофел“

Ђузепе Верди

La luce langue, арија Лејди Магбет из II чина опере „Магбет“

Џери Бок

Уводна музика за II чин из мјузикла „Виолиниста на крову“

If I were a rich man, нумера из мјузикла „Виолиниста на крову“

Џорџ Гершвин

Bess, You Is My Woman Now, дует Поргија и Бес из опере „Порги и Бес“

Ендрју Лојд Вебер

Memory, нумера из мјузикла „Мачке“

Фредерик Лоу

How to handle a woman, нумера из мјузикла „Камелот“

Клод-Мишел Шонберг

Stars, нумера из мјузикла „Јадници“

Велшки бас-баритон Брин Терфел поседује изванредну каријеру, редовно наступајући на светски престижним концертним сценама и у оперским кућама.

Након што је 1989. године освојио награду на Би-Би-Сијевом Међународном такмичењу оперских певача у Кардифу, Брин Терфел је остварио свој оперски деби 1990. године као Гуљелмо у опери Тако чине све у Велшкој националној опери. Свој интернационални оперски деби је остварио 1991. године као Беседник у опери Магична фрула у Театру Ла Моне у Бриселу, а дебитовао је у Америци исте године као Фигаро у Опери Санта Фе. Током своје каријере наступао је у улогама: Мефиста (Фауст), Лепорела (Дон Ђовани), Јоханана (Салома), Ђани Скики, Ника Шедоуа (Живот развратника), Волфрама (Танхојзер), Балстрода (Питер Грајмс) и Четири зликовца (Хофманове причe).

Терфел је обележио свој педесети рођендан и двадесет пет година професионалне каријере великим Гала концертом у Ројал Алберт Холу, који је водила холивудска звезда Мајкл Шин. Обележавање је настављено у Велшком Миленијумском центру у Кардифу, где је наступао у специјалном концертном извођењу опере Тоска у улози Скарпије са ансамблом Велшке националне опере.

Недавни наступи укључују улоге као што су: Балстрод у Бечкој државној опери и Краљевској опери Ковент Гарден, Холанђанин у опери Холанђанин луталица, Бечкој државној опери, деби у ABAO Билбао опери, Фалстаф у Циришкој опери, Баварској државној опери у Минхену и на фестивалу Grange Park Opera, Скарпија у Париској националној опери и Националној опери Букурешта, Дон Пизаро у опери Фиделио у Шлосбергу, Свини Тод у Циришкој опери и Борис Годунов у Берлинској државној опери и Краљевској оперској кући.

Други оперски наступи до данас укључују: његов деби у улози Ханса Сакса у хваљеној продукцији опере Мајстори певачи из Нирнберга у Велшкој националној опери, улога Вотана у Прстену Нибелунга у Краљевској опери и Метрополитен опери у Њујорку, његов деби у улози Тевјеа у мјузиклу Виолиниста на крову на фестивалу Grange Park Opera, Свинија Тода у Енглеској националној опери, а био је и домаћин четвородневног фестивала Бринфест у Центру Southbank у Лондону.

Његови  наступи обухватају: свечано отварање Миленијумског центра у Велсу, BBC Last Night of the Proms и Royal Variety Show to a Gala Concert са  Андреом Бочелијем у Централ парку у Њујорку и учествовање на  специјалном Божићном концерту и Међународном уживо преносу серије Met Stars Live in Concert у Метрополитен опери из катедрале Брекон у Велсу. Недавни наступи укључују серије концерата са Националним оркестром Бретање у Рену и Паризу, којима су обележили 250 година Бетовеновог рођења са оркестарским аранжманима Бетовенових келтских композиција. Одржао је реситале широм света, а девет година је био домаћин свог фестивала у Фаенолу, Северни Велс.

Терфел је добитник Гремија, награде Classic Brit и награде Gramophone са дискографијом која обухвата опере Моцарта, Вагнера и Штрауса и више од петнаест соло дискова укључујући Lieder, велшке композиције и сакрални репертоар.

Брин Терфел је проглашен за команданта Британске империје (CBE) за своје заслуге у опери 2003. године, одликован је Краљичином медаљом за музику 2006. године и добио је титулу витеза за заслуге у музици 2017. године. Ове године почаствован је титулом Austrian Kammersänger за заслуге у Бечкој државној опери, а награђен је Европском наградом у области културе у циришкој дворани Тонхале, као признање за његову изванредну музичку каријеру. Био је последњи добитник Шекспирове награде коју му је уручила Фондација Алфред Тепфер, а 2015. године добио је признање Слобода лондонског Ситија.

Софија Петровић рођена је у Београду, 1991. године, а прва искуства у области класичне музике стиче уз виолину, а потом и виолу. Са 18 година освојила је прво место на Такмичењу Лазар Јовановић у категорији младих певача. Дипломирала је соло певање на Факултету музичке уметности у Београду у класи Људмиле Грос Поповић 2014. године.

Године 2012, као најмлађа од свих учесника, Софија Петровић је ушла у финале такмичења Феручо Таљавини у Аустрији, где је мецосопран Елена Обрасцова била почасни члан комисије. Након овог успеха, Обрасцова је позвала Софију да учествује на њеним радионицама у Санкт Петербургу и Москви, а потом је учествовала на мајсторским курсевима барокне музике и извођаштва алта Маријане Мијановић и Данијела Фера, професора емеритуса певања на Џулијард школи у Њујорку.

На позив професора певања Била Шумана, полагала је аудицију за Академију Вокалних уметности у Филаделфији. На овој школи се усавршавала од септембра 2014. године и припремала улоге Мими (Боеми), Ђорђете (Il Tabarro) и Фјоре (L'amore dei tre Re). Са сопраном Мартином Аројо радила је на улози Мадам Батерфлај у Њујорку и учествовала на мајсторском курсу Лудовика Тезијеа у Опери Нансија.

Од 2014. Софија Петровић је члан Оперског студија Париске опере. Тамо је сарађивала са Лучијаном Динтино, Илдаром Абдразаковим, Рајном Кабаjванском и Сондром Радвановски. У Опери Бастиља је при Оперском студију тумачила улогу Госпође Којл у опери Бенџамина Бритна Owen Wingrave и улогу Оперске диве у опери La Ronde белгијског композитора Филипа Бозманса. У Опери Гарније наступала је на више концерата и изводила деонице из опера Аријадна на Наксосу Рихарда Штрауса, Мадам Батерфлај Пучинија, Тројанци Хектора Берлиоза и друге.

На великој сцени Опере Бастиља, маја 2019. године, певала је улогу Аксиње у новој продукцији Шостаковичеве опере Леди Магбет Мценског округа, у режији Кшиштофа Варликовског. Такође је у сезони 2018/19. у Париској опери покривала улогу Касандре у опери Тројанци Хектора Берлиоза. Затим је у Опери Бастиља играла улогу Госпођице Жувено у опери Адријана Лекуврер у сезони 2019/20, а припремала је и насловне улоге у операма Тоска (кавер на Мацерата фестивалу) и Франческа да Римини композитора Рикарда Зандонаија у Берлинској опери у сезони 2020/21. Певала је арију Леди Магбет за краткометражни филм француске глумице Фани Ардан Magie Noire. Често наступа за француски бренд Хермес у Опери Гарније и Великој палати у Паризу, као и у Тајпеју (Тајван). Наступала је и у Српском културном центру у Паризу са пијанистом Ђорђем Нешићем.

На концертном подијуму сарађивала је са Хамбуршким симфонијским оркестром и диригентом Србом Динићем, са Ин филхармонијом из Розенхајма и на Фестивалу у Сен Галену. Наступала је на више концерата са Симфонијским оркестром РТС и диригентом Бојаном Суђићем.

Софија Петровић је однедавно креативни амбасадор националне платформе „Србија ствара“ при Влади Републике Србије. Септембра 2022. дебитовала је у улози Кармен у Српском народном позоришту у Новом Саду.

Бојан Суђић је шеф-диригент Симфонијског оркестра и Хора Радио-телевизије Србије. Ради и као редовни професор на Катедри за дириговање Факултета музичке уметности у Београду.

Од самог почетка његов рад одликовали су изузетна ширина и разноврсност репертоара хорске, симфонијске и сценске музике, изванредна постигнућа у свим овим областима и бројна признања–почев од Прве награде на Југословенском такмичењу младих уметника у Загребу 1989, преко најзначајнијих професионалних признања у домаћој музици. Од 1992. године је стални диригент Симфонијског оркестра и Хора РТС са којима је извео велики број хорских, симфонијских и вокално симфонијских остварења светске и домаће баштине, од којих значајан број чине премијерна извођења. Највећи број тих концерата снимљен је за радио и ТВ, а они су и основа обимне Суђићеве дискографије. Сарађивао је од 1989. године и са Београдском филхармонијом. 

Оперском дириговању посветио се 1993. године, водећи ансамбл Опере Народног позоришта у Београду, а у сезони 1999/2000. био је његов шеф-диригент.

Бојан Суђић постаје гост-диригент Краљевске опере у Стокхолму 1998. године, да би се та сарадња продубила и довела га на место резиденцијалног диригента 2000. године. Са овим ансамблом остварио је више од 150 оперских и балетских представа. Био је гост-диригент преко 40 оркестара у региону и свету, између којих се налазе и Симфонијски оркестар РТВ Словеније из Љубљане, Црногорски симфонијски оркестар, Загребачки симфоничари РТЗ, Загребачка филхармонија и Ријечка филхармонија, Македонска филхармонија из Скопља, Симфонијски Радио оркестар из Софије и Пловдивска филхармонија, Будимпештански симфонијски оркестар, Римски симфонијски оркестар, Каринтски симфонијски оркестар из Клагенфурта, Новосибирска филхармонија, Московски камерни оркестар и Симфонијски оркестар Капела из Санкт Петерсбурга, Хелсиншка филхармонија, Хелсиншка национална опера и Турку филхармонија, Симфонијски оркестар из Одензеа, Краљевска опера у Стокхолму, Симфонијски оркестар из Вестероса и Симфонијски оркестар из Умеа, Симфонијски оркестар из Порто Алегреа, и Чилеански симфонијски оркестар из Сантјаго де Чилеа. Од 2010. године интензивно сарађује са ОФУНАМ оркестром из Мексико Ситија.

Бојан Суђић у улози професора води Симфонијски оркестар ФМУ од 2005. године. Под његовим диригентским вођством студенти ФМУ наступали су са запаженим успехом, свирајући захтевну партитуру Малера, Шостаковича, Берлиоза, Вердија, Моцарта, Римског-Корсакова, Мусоргског, Бетовена и Сибелијуса.