Као резултат континуиране и блиске сарадње између Балтазар Нојман Хора и Ансамбла настала је серија необичних концертних програма и високо иновативних оперских продукција у режији Ахима Фрејера, Филипа Арлоа и Пине Бауш.
Заснивајући свој рад на моделу архитектуралног споја дизајна, сликарства, скулптуре и хортикултуре немачког барокног архитекте Балтазара Нојмана, Томас Хенгелброк тежи уиграном складу између музике и других уметности.
Полусценска извођења у којима се музика, рецитовање, глума и плес комбинују у потпуно новим правцима, резултат су радости експеримантисања у којима не тако ретко чланови ансамбла мењају своја вечерња одела за сценске костиме.
Обнове програмских дела као што је Шуманова Манфред симфонија или Григова свита Пер Гинт унутар драмских текстова Бајрона и Ибзена прави су примери овог развоја, као што су и карневалска музика 17. века или Метаморфозе меланхолије, програми замишљени да опишу барокни дух театрум мунди – света као сцене и сцене као света.

Музиколошка радозналост, неконвенционални програми, радост интерпретативног експериментисања, иновативно преношење музичких идеја и радост у проналажењу заборављених ремек дела, постали су заштитни знак рада диригента Томаса Хенгелброка.

Истакнути барокни извођач последњих година, сопран Вероник Жанс, постала је призната и као један од најбољих светских певача Моцартових рола.
Као Певач године 1999. у избору Victoires de la Musique, Вероник Жанс је снимила преко 60 издања, од којих су бројна награђена међународним признањима.