Програм:
Л.ван Бетовен: Симфонија бр. 1 Цe-дур оп. 21
С. Прокофјев: Концерт за виолину и оркестар бр.1 Дe-дур оп.19
Н. Живковић: Концерт за маримбу и оркестар бр.2 оп. 25
И. Стравински: Ватромет оп. 4
Јоханес Горицки почео је да учи клавир са пет година, а две године касније виолончело. Након завршене Високе музичке школе у Фрајбургу наставио је усавршавање код угледних виолончелиста Гаспара Касадоа, Андре Наваре и Пабла Казалса. У даљем току своје каријере посвећује се дириговању сарађујући са бројним угледним оркестрима међу којима су Берлинска, Келнска и Минхенска филхармонија. Наступао је у престижним дворанама као што су у берлинска Шаушпилехаус, Алте Опер у Франкфурту и Тонхале у Дизелдорфу, Санта Ћећилија у Риму, Сала Гаво у Паризу и Театро Феличе у Ђенови. Гостовао је на фестивалима у Букурешту, у Финској, на Бечким свечаним недељама у Берлину и у Локенхаусу. Под диригентском палицом Горицког наступали су велики музичари попут Јехудија Мењухина, Никите Магалова, Радуа Лупуа, Франка Петера Цимермана и Орела Николеа. Делује као професор на Високој школи “Роберт Шуман” у Диселдорфу и има звање првог диригента у Немачкој камерној академији у Нојсу на Рајни. Тренутно је ангажован на пројекту снимања симфонија Јохане Зенфтер (ученице Макса Регера) са Бамбершким симфонијским оркестром у продукцији музичке куће БИС, а у плану за наредни период је прва поставка симфонија Џорџа Онслоуа, Веберовог савременика, са Филхармонијским оркестром Радио Хановера. Активан и као виолончелиста и камерни музичар, Јоханес Горицки наступа са пијанистом Павелом Гиљиловим.
Рено Каписон школовао се на Високом националном конзерваторијуму за музику у Паризу у класи професора Жерара Пулеа и Веда Рејнолдса, где је 1992. године добио Прву награду за камерну музику и 1993. Прву награду за виолину. Две године касније освојио је Награду Академије уметности у Берлину. Усавршавање наставља у Берлину (проф. Томас Брандис) а затим и код Исака Штерна. По позиву Клаудија Абада (1997) три године био је соло виолиниста у Омладинском оркестру "Густав Малер". Наступао је као солиста са бројним оркестрима: Симфонијским оркестром Монтреала, Немачким берлинским симфонијским оркестром, Немачком камерном филхармонијом, Омладинским оркестром "Густав Малер", Камерним оркестром Лозане и Цириха, Краљевским оркестром Копенхагена, Варшавским симфоничарима, Националним оркестром Француске, Филхармонијом Француског Радија, оркестрима Бордоа, Лила, Лиона и Нице - под управом Шарла Дитуа, Ханса Графа, Данијела Хардинга, Гинтера Хербига, Емануела Кривина, Џона Нелсона, Кристофа Перика, Дејвида Робертсона... Остварио је успешну турнеју са Европским камерним оркестром и Мјунг-Вун Чунгом. Под управом истог диригента наступао је са оркестром Фирентински музички мај и Оркестром миланске Скале. Одржао је бројне реситале у Атини, Бирмингему, Паризу, Бечком Музикферајну, Келнској филхармонији, дворани Концертгебау у Амстердаму, Палати лепих уметности у Бриселу, Карнеги холу у Њујорку... Наступа у дуу и трију са својим братом Готијеом и Френком Брејлијем, а сарађује и са Еленом Башкировом, Елен Гримо, Јефимом Бронфманом, Стивеном Ковачевићем, Кремератом Балтиком, на престижним фестивалима: Берлин, Локенхаус, Јерусалим, Екс-Ан-Прованс, Нант, Сен-Дени, Стразбур... Богата дискографија овог уметника обухвата снимке за Erato и Deutsche Grammophon. За компанију Virgin Classics потписао је ексклузивни уговор.
Рено Каписон, "звезда у успону", проглашен је Талентом 2000. године (Les Victoires de la musique). Рено Каписон свира на Страдиваријус виолини из 1721. године која је припадала Фрицу Крајслеру.
Небојша Живковић, један од најмаркантнијих уметника данашњице у свом фаху, отелотворује веома ретку традицију - композитора и виртуоза у једној личности. Диплому композитора, музичког теоретичара и перкусионисте стекао је у Немачкој. Наступа широм Европе, често свира у САД, а појављује се и у Јапану, Тајвану, Кореји и Мексику. Као солиста, свирајући најчешће своје концерте за маримбу, Небојша Живковић је сарађивао са бројним оркестрима укључујући Филхармонију Штутгарта, Минхенски симфонијски оркестар, Симфонијски оркестар Радио Хановера и Аустријски камерни симфонијски оркестар. Светска премијера његовог "Другог концерта за маримбу" (1997) одржана је у минхенској сали "Херкулес". Уследила су извођења у Филаху (Аустрија), Минеаполису и Осаки. Небојша Живковић наступао је на великом броју фестивала међу којима су Гаудеамус у Амстердаму и Шлезвиг-Холштајн. Редовно одржава мајсторске курсеве и семинаре у Европи, Азији и САД. Битан део Живковићевог репертоара је савремена музика. Многи композитори посветили су му своја дела. Стваралаштво Небојше Живковића критичари су описали као "нову музику са душом и телом", а његова дела за маримбу и ритмичке удараљке, објављена у САД и Немачкој, ушла су у стандардни репертоар перкусиониста широм света. Небојша Јован Живковић свира на инструментима марке Јамаха направљеним специјално за њега.
